Moram li da umrem da bi mogla da me čuje?
Kad pada kiša, je l' ona lije suze?
Ispružim ruke da ih što više uzmem
Prokleto sunce mi peče srce, dok mi se ruke suše
Znam da je volela ruže, pa ih mirišem
Imaju trnje ali svejedno stisnem
Voleo bih da je opet videla more
Ne idem joj na groblje jer je ne predstavljaju kovčeg i koske
Voleo bih da vidi ovo proleće
Zar su njihova krila zamena za naše osmehe?
Moj poraz ili njena sloboda
Njen odraz ili samo još jedan običan oblak?
Ponekad bol znači sreća
čak i da ovo dođe do neba, izvini ako smetam
Znam da ne mogu samo reči da je vrate
Al' nateraću pesmu da krvari i plače
A suze ne vraćaju mrtve
Plakaću kad umrem jer će tada valjda moći da me čuje
Čudan je svet, pederi žele paradu
A ja samo želim još jednom da vidim moju mamu
